Нису Лазар и косовски јунаци тек погибијом доспели у Небеско Царство: тако нешто би било у складу само са „џихадом“: са исламским схватањем погибије за веру.
Лазар и косовски јунаци су доспели у Небеско Царство тиме што су „сакројили на Косову цркву“ (покретну, за војску, преносиву, од свиле, као свети шатор) и причестили се, на Литургији. Подићи храм (макар и храм – шатор), и у њему иконе, па одслужити Литургију – то је преображај света како би „синтеза уметности“ могла само да жели. Јер ,,синтеза уметности“ је израз чежње човека да и сам свет буде преображен у уметност, уместо што је само приказан језиком (класичним језиком) једне од уметности.
Та чежња је чежња за литургијским Небеским Царством.
–Жарко Видовић, ,,Огледи о духовном искуству“
