Молитва покајника, светог Симеона Новог Богослова

Господе, Ти све видиш, и нема ничега што Ти не би видео. Ја, иако сам дело руку Твојих ипак нисам чинио дела по заповестима Твојим, него сам по великом безумљу свом чинио свако зло, не помишљајући да си Ти, Творац мој и Бог, колико добар толико и правосудан. А сада, сетивши се тога, мене спопада страх, и ја не знам шта да чиним. Осећам осуду Твоју, и не налазим речи оправдања у устима својим. Немам никакве врлине и нисам учинио никакво дело покајања, које би заслуживало да ми се због њега опрости макар једна празна реч уста мојих. Осим тога, и онај који има све врлине и чини сваковрсна добра дела, чини то као слуга и дужник; у свему томе он неће наћи откуп за Грех свој: ту једино милост Твоја притиче. Грех је смрт, и ко од оних који су кроз њега умрли може васкрснути самог себе? Ваистину нико. Једини си Ти умро и васкрсао, зато што греха ниси учинио и превара се не нађе у устима Твојим. И ето, Господе Сведржитељу, починивши много злих дела, ја се кајем. Али само покајање немоћно је да ме оправда. Покајање је познање грехова својих, а скида их милост Твоја. Ти видиш, Сведржитељу Господе, да ја сада ништа немам осим тела; но за мене нема никакве користи од тога што сам оставио свако богатство. Ја сам сав – једна рана; у мени није остало никакве наде на спасење, и пакао је готов да ме прогута живог. Ти ме једини можеш спасти и излечити патње срца мога. Рука Твоја може све; она досеже до самих дубина бездана, и све бива по мигу Твоме. Не усуђујем се говорити: помилуј ме, Господе! Јер сам недостојан милости Твоје, као онај који с правом заслужује сваку муку. А Ти, Господе, знаш све, и како зна Човекољубље Твоје поступи са мном, недостојним и самог живота. Да буде света воља Твоја у свему. Амин.